Foto: iz obiteljske arhive LEGAC-FORIĆ (objavljeno u RL br. 17) / portret: Goran Novotny
Za čitanje cijele kolumne “PIJACA”, u kojoj ćete pronaći i izvrsne anedogtalne zabilješke o pokojnom Kamporcu Pupi sa stare Peškarije Varoši, dvi-tri besede o Acu Grcu ili pak o “Mundaniki s kalanin budandicamin i veliman pomidorima”, morat ćete ipak potražiti, po mogućnosti kupiti i pročitati, Fafanđelov libar “Črv ki ne da mira” koji uistinu donosi jedinstveno i živo rapsko dijalektalno tkanje. (Za kupnju knjiga nazovite autora Josipa Fafanđela na broj mobitela 099 212 7247).
Zadužio nas je Joso svih ovih godina objavljujući najprije u listu “Rab” i Rapskom listu, a zatim i na portalu Rab Danas, te čitajući svoje srcem i duhom pisane kronike na valovima Radio Raba.
Knjiga anegdotalne proze “Črv ki ne da mira”, pisana rapskom čakavštinom, baš kao i zbirka Fafanđelove čakavske poezije “Otvoreni Armerun”, objavljene su u nakladi Gradske knjižnice Rab, proza 2018., a poezija 2022. godine, a obje je urednički i grafički pripremio, dugogodišnji Fafanđelov suradnik i prijatelj, Hrvoje Hodak. U nastavku donosimo djelić zapisanih uspomena na Pijacu:
– “Ja se isto šempre domislin one naše starinske graske Pijace, doli Gradu, va našemu Varošu. Ovi mladi je nažalost nećeju pametit, ali mi stariji smo je tuliko zapametili da je šempre po noći i dan-danas vidimo va našiman sanjamin. Uza zid od Bobotin rasle su one stare i vele murve, a šoto njih banak do banka. Zimi varamente na dažju, mrzlinji i fortici od bure, ali po leti je sve to bilo va jednomu velomu i debelomu hladu. Već na proliće murve bi zazelenile i svi bi banci, kako koška piplići, z oniman svojiman debeliman i dugiman kitamin pokrile. Samo je još valjalo trpit da po leti gosti arivaju i da se naša Pijaca unda sva va jedan veli šušur preobuče.
Banci bi se napunili svakojake verdure i domaćega voća, a zbande jedna do druge movile su se naše ženske va motu od trgovanja va komu su se mogli čut svi modi od svih zajikov ovoga svita. A jopet, najviše je bilo čut njemački, dabome. Ma, na njihov mod, unako kako su ga jedino one znale govorit: „Bitešen, šene trauben, ala frau, probiren, probiren, ales samo domaće, ales gut…“ I tako je ono bitešen i tankešen vajk po zraku okolo letilo pa se je moglo već i zdaleka sve to čut i poslušat…
Eto, tako van je to. Sve je danas muderno, sve se je na novi mod prominilo. Naše stare Pijace Gradu više ni. Murve su posičene, sve je zataracano, a tamo se danas jedino šuškarije prodaju. Ni više ni onoga slasnoga starinskoga pomidora, a kukumari su odvana već grintavi, tanki i suhi kako glavičine…”
(Josip Fafanđel – “PIJACA” – Rapski list br.17 – travanj 2012.)
